Govorilo se posle tog gola da je Roberto Bađo sačuvao svoj najbolji pogodak za kraj karijere. Neverovatan pas genijalnog Pirla i dva magična dodira "Malog Bude" u dresu Breše, Van der Sar na kolenima i lopta u mreži…

Dok je četvrto mesto na kontinentalnom šampionatu 2012. godine smatrano kao polovičan uspeh, već naredne godine u „Areni“ osvojena je srebrna medalja, koja je najveći uspeh ženskog, a i rukometa uopšte od raspada Jugoslavije. Put do te medalje je bio dosta težak, a verovatno odlučujući trenutak dogodio se u osmini finala, kada su rukometašice Srbije golom u poslednjim sekundama meča potpuno neočekivanog heroja Jelene Erić, savladale favorizovanu Južnu Koreju i stigle do najboljih osam selekcija na planeti, a kasnije i do meča za titulu.

Najsvetliji trenutak ženskog rukometa u Jugoslaviji bile su Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine. Na tom turniru su „Plave“ na pet mečeva zabeležile isto toliko trijumfa sa prosečno više od 8 golova razlike i zasluženo došle do svog prvog, a ispostaviće se i jedinog olimpijskog zlata. Da se nastup rukometašica Jugoslavije na tim Igrama ne pamti samo po osvojenoj zlatnoj medalji, pobrinula se Svetlana Kitić (tada Dašić), spektakularnim pogotkom iza leđa i to u susretu koji je odlučivao osvajača najsjajnijeg odličja.

Ševčenkov gol koji je postigao 2009. godine po povratku u Dinamo Kijev, u Ligi šampiona protiv Intera, jedan je od lepših u njegovoj karijeri. Bio je to 15. put da Ševa zatrese mrežu ovog kluba, a bila je to i prava “bomba” kojom je potvrdio frazu da je “forma prolazna, a klasa večna”.

U nekom zvaničnom meču ovo verovatno ne bi “prošlo”, ali i pored toga kada pogledate gol koji je 1998. godine na meču u čast "Bezbijevih beba" postigao Erik Kantona, priznaćete da on zaista izgleda fantastično...